Da li je dostupna terapija za hepatitis C ako sam koinficiran?

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email

Da.

Cilj terapije za hep C je izbacivanje virusa, koje se postiže kombinovanjem lekova. Postojanje HIV-a ne utiče na mogućnost izlečenja.  Lečenje traje od 8 do 24 nedelje i zavisi od HCV genotipa  (genetske strukture virusa), bez obzira na ranije neuspešno lečenje, postojanje ciroze jetre i nivo virusa u organizmu (virusno opterećenje).

Uspešna terapija za HCV se definiše kao nedetektovano HCV virusno opterećenje 12 nedelja nakon završetka lečenja. Naziva se stabilni virusološki odgovor ili SVR. Skraćeni naziv   “SVR12”, označava broj nedelja nakon uspešnog završetka terapije. Osobe sa  SVR12  generalno se smatraju izlečenim.

Izlečenje obično zaustavlja napredovanje oštećenja jetre ( fibroze), a čak može u izvesnoj meri dovesti do oporavka jetre. Oslobađanje od virusa takođe umanjuje, ali ne mora nužno eliminisati  rizik od budućih zdravstvenih komplikacija kao posledice hep C, uključujući cirozu, karcinom jetre, otkazivanje jetre i smrtni ishod. Rizici od navedenih ishoda su veći u slučaju ako je izlečeni od hepatitisa C pre terapije imao teške ožiljke na jetri ili cirozu.

Istraživanja sugerišu da kod osoba sa HIV-om i hep C ( koinfekcijom) postoji  tendencija brže progresije komplikacija vezanih za hepatitis C u poređenju sa osobama koje imaju samo hep C. Američko udruženje za proučavanje bolesti jetre ( AASLD) napominje da osobe koinficirane HIV/ HCV treba da imaju prioritet  pri lečenju HCV-a.

Postoji nekoliko veoma efikasnih terapija za lečenje hep C koje je odobrila Američka Agencija za hranu i lekove (FDA). Mnoge nove terapije se proučavaju u kliničkim ispitivanjima ili čekaju odobrenje FDA.  Preporuke za lečenje se zasnivaju na genotipu hepatitisa C. Ako ne znate svoj genotip , za testiranje konsultujte svog lekara.

Interakcije lekova

Izvesni lekovi za hepatitis C pokazali su negativnu interakciju sa HIV antiretrovirusnim lekovima. To se naziva interakcija lekova. Važno je da zajedno sa svojim lekarom proverite i odaberete HCV terapiju koja  je bezbedna u kombinaciji sa vašom terapijom za HIV. Srećom, sada je dostupan veliki broj novih lekova za HCV  i postoje šanse  za bezbedan i efikasan tretman za osobe koje primaju terapiju za HIV .
Interakcije HIV antiretrovirusnih  i  lekova za hep C, opisane su u uputstvima za lekove :

Daklinza (daklatasvir):
• Potrebno je podešavanje doze kada se istovremeno uzima Reyataz pojačan ritonavirom – (smanjenje doze na  30 mg dnevno) i efavirenc (nalazi se u lekovima Sustiva i Atripla) ili Intelence (etravirin) (povećanje doze na 90 mg dnevno).

Epclusa (sofosbuvir / velpatasvir):
• Epclusa se može koristiti sa većinom antiretrovirusnih lekova, ali ne sa sledećim lekovima : efavirenz, etravirin, nevirapin ili tipranavir pojačan ritonavirom.
• Zato što velpatasvir u leku Epclusa povećava nivo tenofovira, kada se daje kao tenofovir dizoproksil fumarat (TDF; nalazi se u lekovima: Viread, Truvada, Atripla, Complera i Stribild), upotrebu leka Harvoni treba izbegavati u kombinaciji sa svakim od ovih lekova za HIV u slučaju smanjene funkcije  bubrega (utvrđuje se laboratorijskim testovima merenjem klirensa kreatinina).
• tenofovir alafenamid (TAF, nalazi u sledećim lekovima: Descovy, Odefsey i Genvoya) može biti alternativa TDF-u tokom lečenja lekom Epclusa kod pacijenata koji uzimaju kobicistat ili ritonavir kao deo svoje antiretrovirusne terapije.

Harvoni (sofosbuvir / ledipasvir):
• Harvoni se može uzimati sa većinom antiretrovirusnih lekova, ali se ne sme koristiti sa tipranavirom pojačanim ritonavirom.
• Zato što ledipasvir u leku Harvoni povećava nivoe tenofovira, kada se daje kao tenofovir dizoproksil fumarat (TDF; nalazi se  u lekovima : Viread, Truvada, Atripla, Complera i Stribild), upotrebu leka Harvoni u kombinaciji sa svakim od ovih lekova za HIV treba da izbegavaju osobe  sa smanjenom funkcijom bubrega (utvrđuje se  laboratorijskim testovima merenjem klirensa kreatinina).
• Zbog toga što se ovaj efekat verovatno javlja kada se TDF koristi sa antiretrovirusnim lekovima za  HIV-a pojačanim bilo sa ritonavirom ili kobicistatom. Harvoni treba izbegavati kada se koriste ovi HIV lekovi, osim ako se antiretrovirusni protokol terapije ne može izmeniti i u slučaju urgentnog lečenja. Tenofovir alafenamid (TAF, koji se nalazi u lekovima: Descovy, Odefsey i Genvoya) može biti alternativa TDF-u tokom lečenja  Harvonijem  kod pacijenata koji uzimaju kobicistat ili ritonavir kao deo svoje antiretrovirusne terapije.

Viekira Pak (ombitasvir / paritaprevir / ritonavir; dasabuvir):

Viekira Pak treba upotrebljavati sa antiretrovirusnim lekovima sa kojima nema značajnih interakcija. To su: atazanavir, dolutegravir, emtricitabin, enfuvirtid, lamivudin, raltegravir i tenofovir.
• Doza ritonavira koji se koristi za povećanje dejstva inhibitora HIV proteaze može biti  prilagođena (ili ostaje ista) kada se Viekira Pak (koji sadrži ritonavir) koristi za lečenje HCV. Po završetku terapije lekom Viekira Pak dozu ritonavira treba vratiti na nivo pre početka terapije za HCV.  Inhibitor proteaze HIV-a treba uzimati istovremeno sa lekom Viekira Pak.
• Viekira Pak se ne sme koristiti sa sledećim lekovima: darunavir, efavirenc, lopinavir pojačan ritonavirom, tipranavir pojačan ritonavirom, etravirin, nevirapin, kobicistat ili rilpivirin.
• Viekira Pak ne treba da koriste osobe  koinficirane HIV / HCV-om koji ne uzimaju antiretrovirusnu terapiju za HIV.

Sovaldi (sofosbuvir):
• Aplivus (tipranavir pojačan ritonavirom) ne treba uzimati sa  lekom Sovaldi.

Olisio (simeprevir):
• Olisio treba uzimati sa antiretrovirusnim lekovima sa kojima nema značajnih interakcija . To su: abakavir, emtricitabin, enfuvirtid, lamivudin, maravirok, raltegravir (i verovatno dolutegravir), rilpivirin i tenofovir.
• Olisio ne treba uzimati  sa lekovima: kobicistat, efavirenc, etravirin, nevirapin ili bilo kojim inhibitorom HIV proteaze.

Ribavirin:
• Ne preporučuje se kombinovanje sa lekovima:  didanozin, stavudin ili zidovudin.

Zepatier (grazoprevir / elbasvir):
• Zepatier treba uzimati sa antiretrovirusnim lekovima sa kojima nema značajnih interakcija. To su: abakavir, emtricitabin, enfuvirtid, lamivudin, raltegravir, dolutegravir, rilpivirin i tenofovir.
• Zepatier se ne sme koristiti sa lekovima: kobicistat, efavirenc, etravirin, nevirapin ili bilo koji inhibitor HIV proteaze.

Izvor : www.hepmag.com

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email