Negovatelji/ce i Hepatitis C

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email

U većini slučajeva, hepatitis C (HCV) je bolest koja se može izlečiti, a većina onih koji ga imaju neće zbog toga umreti. Zapravo, većina sa hep C još uvek nisu dijagnostikovani, delom zato što su simptomi često nejasni. Osobe sa HCV-om mogu  imati sledeće simptome : umor, depresiju, bolove , kao i druge simptome koji nisu dovoljno ozbiljni da zahtevaju dijagnostikovanje. Obično oni sa blagim oblikom oboljenja mogu da funkcionišu dovoljno dobro, i nije im potrebna pomoć.

Međutim, čak i u ranim fazama, hepatitis C ne utiče samo na zaraženog; nego i na porodicu, prijatelje, saradnike i članove zajednice. Ovi efekti se intenziviraju kada oboleli primaju terapiju za HCV , imaju uznapredovalu bolest  ili su uključeni u program transplantacije jetre.

Oni koji žive sa osobom koja ima hep C mogu se naći u ulozi negovatelja. Negovatelj  je svako ko pruža pomoć onima kojima je potrebna. Većina negovatelja su članovi porodice, medjutim  prijatelji i druge osobe iz društvenog okruženja obolelog takođe mogu da pruže pomoć. Ova usluga je obično besplatna; ponekad  tokom celog dana. Negovatelji  mogu čak da izgube svoje prihode ili mogu imati vanredne troškove zbog  pružanja pomoći.

Uloga negovatelja/ica može da obuhvata pomoć u primeni terapije , zakazivanje pregleda i pomoć pri psihičkim problemima (napr. promene raspoloženja). Pružanje pomoći osobama sa  HCV-om sa vrstom demencije poznatom kao hepatička encefalopatija može da bude naročito stresno. Možda je jedina teža situacija briga o najdražima koji umiru.                                      

Negovanje obolelog je težak zadatak koji često uključuje neredovno spavanje, angažovanje u fizički zahtevnim zadacima, eventualno odlaganje sopstvenih potreba i želja. Stres usled ovakvog angažovanja može da naruši zdravlje negovatelja/ce. Slučajevi osoba koje su se razbolele ili umrle tokom pomoći obolelom partneru su veoma česti.

Čak i ako osoba  sa hep C  ne zahteva konkretnu pomoć , samo čin brige o toj osobi može u vama izazvati snažna osećanja. S emotivne strane često se javlja osećaj  bespomoćnosti ili beznadežnosti, zbog narušavanja nade u  budućnost  ako se brinete o hronično oboleloj osobi, a posebno u slučaju mentalnih smetnji ili blizine smrti.

Sugestije za negovatelje/ice obolelih od hep C

Ako neko koga poznajete ima hep C, možda imate mnogo pitanja o ovoj bolesti. Počnite da učite osnovne činjenice o ovoj bolesti. Sledeća poglavlja pružaju vam osnovne informacije:

•  Šta je Hepatitis C?
• Progresija hepatitisa C
• Prenošenje Hepatitisa C i rizici
• Prevencija hepatitisa C

Vreme koje utrošite da se  informišete o ovoj bolesti pomoćiće vam da budete efikasniji u negovanju obolelog. Takođe možete razgovarati sa obolelima ili osobama koje im pomažu na hep C forumima.

Evo nekih relevantnih informacija koje mogu pomoći osobama koje pružaju negu obolelima :

  • Kod nekih osoba sa hepatitisom C mogu se pojaviti znaci kognitivnog oštećenja. Česta je vrsta blagog oblika mentalne zamagljenosti  koju hep C zajednica naziva moždana magla . Moždana magla povezana sa  hep C je obično reverzibilna kada se ova bolest izleči. Potpuno drugačiji i ozbiljniji oblik kognitivnog oštećenja je hepatička encefalopatija (HE), demencija koja se može javiti u uznapredovalim stadijumima ciroze. HE je ozbiljan problem koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
  • Zapamtite da niste jedina osoba koja je uplašena. Hep C može okupirati um i srce vaše voljene osobe. Ako umete da saslušate druge a nemate sklonosti da pokušavate da rešavate probleme drugih, ponudite da saslušate svoju voljenu osobu.
  • Ako ste zabrinuti za vašu voljenu osobu, ponudite da idete zajedno na njegove/ njene lekarske preglede.

Informacije za negovatelja/icu o HCV terapiji

Osobe koji žive sa HCV često “izgledaju dobro” tokom lečenja. Ovo može stvoriti probleme, pogotovo ako se osoba oseća užasno i pretpostavlja da svi to mogu videti. Otvorena komunikacija je najbolji način da saznate kako se oseća vaša voljena osoba. Ne očekujte previše od osobe koja prima HCV terapiju, posebno ako pre lečenja nije želela  otvorenu komunikaciju.

Neke osobe ne žele da pričaju o svojim iskustvima, medjutim ima osoba koje žele detaljno da podele svoja iskustva. Dve najbolje stvari koje možete učiniti za vašu voljenu osobu su da je ohrabrite da se pridruži grupi za podršku i da se pobrine o očuvanju svog zdravlja.

Evo više informacija koje vam mogu pomoći, dok je osoba o kojoj se brinete na terapiji za HCV :
• Ako je osoba sa hep C na terapiji , informišite se o neželjenim dejstvima lekova koje prima. Lekovi mogu uticati na raspoloženje, seksualno interesovanje i druge vrste ponašanja. Najčešće će ribavirin izazvati promene raspoloženja.
• Postavite ograničenja za neprihvatljivo ponašanje. Ako vaša voljena osoba ima problema sa besom, ne morate da tolerišete njene napade besa .
• Samoubistvo, pretnje ili agresivno ili uvredljivo ponašanje nisu normalni. Ako ste vi ili vaša  voljena osoba  u opasnosti, potražite hitnu pomoć.
• Neželjeni efekti HCV lekova nisu trajni, ali će potrajati izvesno vreme i nakon okončanja terapije dok se ne povrati prethodno raspoloženje.

Vaše zdravlje treba da vam bude najvažnije.      

U avionu nam kažu da prvo stavimo svoje maske za kiseonik pre nego što pomažemo drugima. Ovo važi i za negu. Obavezno :
• Vodite računa o svom zdravlju. Vakcinišite se protiv gripa i redovno kontrolišite svoje zdravstveno stanje.
• Hranite se zdravo .
• Budite fizički aktivni.
• Dobro se naspavajte. Ako imate problema sa spavanjem, zatražite pomoć. Možda ćete morati da spavate u drugoj sobi ili će vas neko drugi zameniti da biste mogli  da se odmorite.
• Neophodno je da svakodnevno obnovite vašu energiju. Čitajte knjigu, gledajte TV, idite u šetnju, meditirajte, molite se, igrajte se sa vašim kućnim ljubimcem, rešavajte slagalicu, itd….

Iscrpljenost negovatelja/ice

Negovatelj/ica je osoba koja je preplavljena odgovornošću i može da se razboli. Simptomi su slični stresu i depresiji: razdražljivost, iscrpljenost, osećaj umora, promene u apetitu ili spavanju, te problemi sa pamćenjem ili koncentracijom.

Sledeći predlozi mogu vam pomoći da izbegnete ili ublažite ove simptome:
1. Pridružite se grupi za podršku.
2. Postavite sebe na prvo mesto. Ako se ne brinete o svom zdravlju, ne možete biti efikasni u negovanju druge osobe.
3. Identifikujte svoje potrebe. Sastavite listu svega što vam je potrebno, napr.  više spavanja,  razgovor sa drugima, slobodno vreme, pomoć za pripremu obroka, pomoć pri obavljanju odredjenih zadataka ,itd. Izradite plan za ostvarenje vaših potreba.
4. Uspostavite mrežu podrške. Navedite sve koji su voljni da pomognu. Uključite svakoga ko je ponudio pomoć, kao i one koji mogu biti dobri slušaoci vaše voljene osobe.
5. Potražite pomoć i rasporedite odgovornosti. Zamolite nekoga da ide u nabavku  namirnica. Zamolite vašu decu da pomognu u kućnim poslovima.
6. Napravite pauzu. Izadjite da se vidite sa prijateljem, idite na šetnju, pročitajte knjigu , idite u bioskop, dremnite , radite sve što vas revitalizuje. U redu je da nadjete zamenu  za dan , vikend ili duže ako vam je potrebno.
7. Postavite ograničenja . Zapamtite,  reč “ne” je kompletna rečenica.
8. Preispitajte da li imate  znake depresije i potražite pomoć ako vam je potrebna.
9. Praktikujte stres menadžment, meditaciju i druge mentalne tehnike.
10. Pronađite načine da se smejete. Smeh je dokazano antistresno sredstvo.

Izvor: www.hepmag.com

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email