Trudnoća i hepatitis C

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email

Trudnice treba testirati ako imaju faktore rizika za infekciju HCV -om. Ovaj test nije rutinski i može se obaviti na zahtev trudnice.

Rizik da  HCV pozitivna trudnica prenese virus na svoju bebu je oko 6 procenata. Ako je majka istovremeno inficirana HIV-om, rizik prenošenja je dva do tri puta veći. Lekari ne preporučuju HCV pozitivnim ženama da izbegavaju trudnoću. Ne postoji način da se speči  prenošenje HCV-a  tokom porodjaja. Prisustvo HCV-a ne utiče na način porodjaja – vaginalni ili carski rez.

Trudnoća ne menja napredovanje hepatitisa C osim ako je prisutna ciroza. Laboratorijski testovi za merenje funkcije jetre (enzimi jetre) i broj virusa u krvi (virusno opterećenje) mogu varirati tokom trudnoće. Žene koje žele testiranje virusnog opterećenja (HCV RNA)  treba da urade test posle porodjaja.

U vreme rođenja dete HCV-pozitivne majke najverovatnije će imati  antitela na HCV. Međutim, to ne znači da je dete zaraženo virusom. Testiranje na HCV antitela treba odložiti do uzrasta deteta od najmanje 18 meseci. Ako je potrebno ranije testiranje na  HCV-a ispitivanje virusnog opterećenja može se uraditi kada je dete staro 4 do 8 nedelja.

Test virusnog opterećenja treba ponoviti bar još jednom, bez obzira da li su početni rezultati negativni ili pozitivni. Pošto testiranje virusnog opterećenja zahteva intravensko vadjenje krvi, mnogi stručnjaci preporučuju da se sačeka dok dete ne bude malo starije ili ako je baš neophodno onda treba uzeti uzorak kada se rade i druge potrebne laboratorijske analize .
Deca koja su rođena sa HCV-om nemaju simptome bolesti i dobro se osećaju tokom detinjstva. Majke sa HCV-om mogu da doje bez rizika da zaraze svoje dete. Preporučuje se pravilna nega bradavica; uzdržavanje od dojenja ako su prisutne povrede i krvarenje.

Trudnoća i lečenje HCV-a

Lečenje hepatitisa C tokom trudnoće se retko propisuje.  Pošto ribavirin može da ošteti fetus, tretman sa ribavirinom nikada ne treba propisivati.

Evo primera:
Ribavirin može izazvati oštećenja ploda ili smrt nerođene bebe. Ne biste trebali uzimati ribavirin u slučaju: ako ste vi ili vaš partner trudni, kao i  6 meseci nakon prestanka lečenja. Potrebno je da koristite dva oblika pouzdane kontrole rađanja tokom terapije ribavirinom i tokom 6 meseci nakon prestanka lečenja.
Ako dodje do trudnoće tokom terapije ribavirinom , ili šest meseci nakon prestanka lečenja, žene bi trebalo da obaveste svog lekara.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nijedan  novi tretmana za hepatitis C nema ovako  ozbiljno upozorenje, iako bezbednost ovih lekova nije potpuno dokazana. Podaci o većini novih lekova za HCV, ” Ispitivanja reprodukcije životinja nisu pokazala rizik za fetus i nema adekvatnih i dobro kontrolisanih studija kod trudnica.”
Za lek Olysio postoji upozorenje: “Ispitivanja reprodukcije životinja pokazala su negativan uticaj na fetus i ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod ljudi, ali potencijalne koristi mogu sa opreznošću da se primene kod trudnica uprkos potencijalnim rizicima”.
Ukratko, lečenje hepatitisa C se može primeniti  tokom trudnoće, ali samo ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik za fetus. U Velikoj Britaniji i Australiji, postoje značajna upozorenja protiv upotrebe lekova za HCV tokom trudnoće.

Kontraceptivi i terapija za hepatitis C
Ukoliko je propisan Viekira Pak, kontraindikovani su lekovi koji sadrže etinil estradiol, tj. kombinovani oralni kontraceptivi, kontraceptivni flasteri ili kontraceptivni vaginalni prstenovi . Potražite savet  ginekologa kako da se zaštitite od neplanirane trudnoće. Možete nastaviti da uzimate  lekove koji sadrže etinil estradiol dve nedelje nakon završetka uzimanja leka Viekira Pak.

Izvor: www.hepmag.com

Podeli sa prijateljima...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Pin on Pinterest
Pinterest
Share on LinkedIn
Linkedin
Email this to someone
email